|
Zaštitna uloga šuma - Razgraničenje šimskih i poljozaštitnih zemljišta u Sloveniji |
 |
Avtor(ji): Vlado Tregubov
Leto: 1948
Ključne besede:Pomen gozdnih in kmetijskih površin, širjenje kmetijskih površin, krčenje gozdnih površin, planinski bor (Pinus mugo), problemi in rešitve za ohranjanje gozdnih površin
OCR besedilo:
z ~ T I T N U L O G
.
~-~-----~-----~---~---~------
Raz g raničen~e šumskih i poljozaštitnih zemljišta u Sloveniji.
T·regubov dr. ing. Vlado.
. . .
Za titna uloga šuma~ ·· ·
r. Razgraničenje šumsk1h i pol-joprivradnih zemlj išta u.Sloveniji•
.Tedna od najvažnij ih i . najdalekosežni'jih f'unkc ija•
.. · koja. ima šuma ·_u.planinskorn.šumskom. godpoderst.vu Slovenij eJ . je ·zaštitna illoga šuma. · ova uloga je od naro_čite važnosti za obču .narodnu privredu cijela zemlje i ona._traži kompleksno tretiranje
šuma. · ···
rema modernem shvatanju ·u duhuizgradnje sociali
• 1 • • • •
stičke ·privreda• na šumu se gle
-~ . . . -
tla 1 visoko plan1nsk1 predJel1 te pedru~ja s ~osebnima lokalnima ·· nepovolnim prilikama. ( jače strmine, suhe sunčane položaje,mob11
na tla, pjeskovita podloga, kame)?.1to zemljište s plitkim t lom,
tereni sa tendencijom za močva ranje itd).
Na Trasu tlo u slučaju og,oje:vanja naglo degradira; zbog toga što je profil t~ga tla plitak, iz prekida, · a .vlaga se ne zadržava. Ovoje prooes naročito pooštren 1 intenziviram, ako
se na tim ogoljenim površinama vrši još i paša, onda j~ stvaranJe.
golog neproduktivnoh krša jako ubr zana, osobito na strmim terenima
i južnim ekspozicijama.
Problem svoje nste zapažamo na silikatnim planinskim mas1·v1ma ·(n.pr. Pohorje), tamo ha grebe nima usljed velikih
oborima i silikatnia nepropustne podloge. na mj estima gdj e je ·šwna uklonjena st-varaju se. bezvredne livade Nardetum.-a { Nardus stricta), koji posle nara~čuje Sphagnwn, te se stveraju visokobarska područja.
Radi rješ~n;a tog komplek~nog pitanja post~vljanja -ranice i zmedju/ . poljoprivrednih i BUFJ.skih zan lj išta, bilo je u šumarskom istitutu Slovenije održanih nekoliko,konferencija, na
·. kojima su učestvova li predstavnici raznih zainteresiranih ustanova: Uinistarstvo pol jp ' pivrede, Poljoprivredni 1 nau č ni institut, Poljoprivredni fakultet, r:inistarstvo za komunal ne pos love, r:inistarstvo šumarstva, I,iidrotehniJki ,odjel r:inistarstva gra 1j:.evina i .dr~
Ha tim konferencijama bilo je medju ostal im zaključ eno da se obrazuje j ednostal no t j elo za provedbu u djelo t o-razgraničenJe , te da se jos ovog leta organiziraju dve terenski
1 . • ' ...
sekciji, koje ·bi odnah imal e započ et i rad na terenu. Zatim je _bilo
~ .... 6
stavljeno u zadatak Pol joprivrednom 1 šumarskom institutima,
' da zajedničk i i zrade i dejne smernice 1 upute za rad terenskih sekcija. Ove smernice sadrže sljedeče glavne -tooke: ·1./ Kao kr1 terij -za, prvo orientaciJU·moraju s.lužiti reliefne prilike: oblik površine, ekspozicije, . zagib, nadmorska visina. Na strmim stjenovitim terenima { naročito na južnim ekspozicijama) t reba davati a.b-solutnu prednost šumi. Občen1to u planinskom šumskom pojasu za pašnjake se biraju prvenstveno blagi tereni { široke kotline i doline, visoravni) ako pru.žaju moguonostza pašu. 2./ Geološko -petrografske i pedolo~ke prilike
•su .takodjer od velike važnosti. Iste mogu .biti nepovoljne za pašu
· ( kraška plitka tla, giblJ1vi tereni, kamenita skeletna tla, pješčana podloga, barsko zemljište 1.sl.). U ovim slučajevima šuma je koristna.
3./ Kl1matsko-meteorološk6 uslovi. Kvant1tetna 1 vremenska razporedba__· padav.in; temperaturne l"az like, smj er 1 jakost vJetrova itd. šwna nudi najbolju zaštitu zemlJištu 1 okol. nim kulturama prot1v vremenskih nepovoljnih taktora.
4.) Hidrosrafsk1 uslovi su od prvo stepene va!nost1 radi opaažnih h14rotehn1čk1h radova ~adi elektr1f1kao1je zemlje,
šuma je najbolj!, najs1gurn1J1 regulator Todnog režima, najbolj~ vodni akomulato-r 1 najstalniji faktor za _jednakomjernost vodnih tokova~ to ja primarni uslov za pravilni rad hidrooentral:,a kojih gradnja je predvidjena petogodišnjim planom.
'
avaj povoljni ut1caj na. vodni režim je takodj ervažan za redov~tt oskrbu vodom stano'nlištva, poljoprivrede 1 in-· dustrije.
,_ ')./ Zaštita terena od arozije 1 degradacije. Nato se mora obratiti naro gospodarenje 1.sl. ) ·,
6./ Na veoim pa,nim ( odnosno poljoprivredn1m) kompleks~ma treba uvadJati šumsko zait1tn1 pojasi 111 podiza•1 grupimične drveča, koje bi št1t111 pašnjačke površine od degrada
_cije 1 nepovoljn1h fakt.ora _( vjetra, isušivanja, mrazova, ·leda, lavina 1.sl.) ·.&.-takodJer bi pružlli otoč.ište stoc1. · Iatotako kot krlenJa šuma radi stvaranja večih pašnjaka treba ostavljati šumske pojase 111 grupe stabala.
=--a,i
7./ Bli_zu gornje granice šurnske vegetacije ( iznad il5oo m) neka se na terenima sposobnim.....za · pašnjačku kulturu uvadja što vi~e šumsko pašnjačko gospodar,enje s forsiranjem ariša. Ova drva svojom rijedkom ~rošnjom ne smeta razvijanju trave, a ipak
' . .
dobro zeštite tlo. 8./ U največoj meri treba se služiti podacima, koji
' .
nam pruža ilna sociolo9ija. cv:aka bilna zadruga ( asociacija ima ,
svoje svojstvene vrsta nj oj odgovara sp~cifični edološki pro-. fil. Prema današnjem :florističkom sastavu mozemo suditi o dinamičnem razvoju ve__;etacije ( progresivno ilLregresivno::1 }, 1~ao i o
' .
teme što se na toj povrbini dogadjalo ( pa~b, ~o~nja, sječa , palj
nje, oranje, gnijenje, isušivanje -Lsl.}.
Priredne bilne Jadruge su najstalnije vegetacijske
tvorevine, koje.najbolje vrse zastitnu uloguo
9./ Postojcča ...cultura ne može ·prejudi'cirati buduču -sudbinu zemlj išta, ne ..:,-o 1:.ože samo sluziti kao_ pokazatelj us9j ~s
nost i kulture, do.li ista odgovara :f;rirodnim uslovima i potrebama
kraja.
Istot-ko sa a~nJ1 način gospodarenja .e::1.ož~ sluiiti
l;..ao uzor, nego se mora.planirati na visih ,:7id ika _trajnog, rauional
nog gospodarenja.
:~eproduktivna zemlj išta neusporno spadaju u podrucj e šumo.rstva. lo./ Da se sprec1 -prevelike. i,arcelacija povrsina neka se radi arondacije sumskih masiva. man.je pašnih povrsina priLljuče okolni::1. bUinskim pasivima. Istotarn_ semogu islG„čiti pGjedine šumarce u sredini paonjaka ako , im smetaju. To se-·u glavnem tiče enlcla a i poluenklava pašnih povr ina )l planinskom bum om. ojasu. 11./ Planinski pojas kielcovine ( Pinetum mughi ) i planinske j ohe ( lnetwn viridae ) , l:oj e se nalaze neposredno iznad'
, '
gornje .::;ranice, ~umske vecetacije ::1.ora ,o,stati absolutno nedotaknut,
jer ova grmolika vegetacije je najodporniji branioc'viso oplanins cog
terena od erozije.
i2./ Zaštita prirodni11 sp,omenika ( nacionalni parkovi, rezervati, studijski i pokusni objekti i.sl.) mora l?_itiosigurana pred sval;:im gosp?darskim zahvatom. ·
Ovi zastičeni , i izluqeni objel"-ti mo1--aju biti ostavljeni privtedi, najme da se priredne sile ogu_razvijati u neokrnenom, obšegu•.
13./ El:onomsl:i i socialni _;_;_or1enti ne ?miju nikako prvenstveno i konačno u'dlucivati o sudbini zemljista.
-8
Na spornom: terenu n.pr. na relativndm šm.iskim zemlj istima, treba imati uvjek pred oči r.m šire i više občenarodne interese, a ne samo trenutne ili lo~alne gospodarske prilike.
Prirodoznanstveni vidici za dalji vremenski razmak u ovim slučajevima su skoro uvjek istovetni sa ekonomsko socialnima vidicima.
U nekim slučajevima kad postoje svi uslovi za p~šnjačku kulturu, al'i su šumsko gospodarski momenti toliko važni, da imaju republikansku, odnosno ~avezni značaj, onda se oni moraju uzeti u ohz_ir ( n.pr. produkcija kvalitetnog drveta.)
14./ !.ko postoje za jednu i drugu kulturu isti_ uslovi, onda se mora dati prednost ·polj oprivrednem izl{orištavanju, no u
tom slučaju moraju postajati objektivni uslovi ·za J?lansko poljoprivredno gospodar~nja.
Tako gdja se. ide za dod_eljivanje šumskih poirršina poljoprivreda, šuma se ne smije krčiti sve dotle, dokle D1 ·na postoječim okolnim pašnjačkim površinama ne bude uvedena raoionalno intenzivno gospo~arenje. Žrtvovati šumu na račun pašnjaka samo zato, da ,se poveča slabo 1zkor1štena, zane,marena pašna pd>vršina 8ila bi lahkomislena gospodarska griješka.
15./ Da se dobije pregledu današnje stanje gospodarskog izkorištanja površin, potrebno je prov·esti inventarizaciju zemljišt~. Zato bi najbolje odgovarala gospodarsko kartiranje, ~oje je takodjer najbolja podloga za šumsko i poljoprivredno
.'·
planiranje 1 sva ostala naučna istra~iv~nja za ove privr~dne grane.
Ove smernica poslužile su kao podloga izrade uputa za rad komisije zaduženih razgraničenjem šum.skih i poljoprivrednih zemljišta na terenu ( 2.VII.1948 ).
Ove upute sadrže principjelna tažnju za podpuno lučenJe šumskog 1 poljoprivrednog gospodarstva, koja samo u tom _ slučaju mogu biti 'intenzivirana ,i racionalna. Obzirom na sadašnj e· konkretne prilike to se još neče moč posvuda p·rovest1·.
Ovog ljeta bili su obrazovani dve mješovite komisije za Triglavsko 1 Kočevsko područje, koji su u saradnji s tak·sacionim sekcijama. Ministarstva šumarstva i šun,.arskim institutom Slovenije pristupile radu na terenu.
.
.
Ljubljana, 5. X. 1948. . Dr.ing. Vlado Tregubov.
na vrh strani
