Iskanje
Napredno iskanje
Domov domov
www.zdravgozd.si
Skip Navigation LinksVarstvo gozdov / Gradivo / PDP Poročila / Predogled PDP Poročila

GIS
Zaštitna uloga šuma - Razgraničenje šimskih i poljozaštitnih zemljišta u Sloveniji
Avtor(ji): Vlado Tregubov
Leto: 1948
Ključne besede:
Pomen gozdnih in kmetijskih površin, širjenje kmetijskih površin, krčenje gozdnih površin, planinski bor (Pinus mugo), problemi in rešitve za ohranjanje gozdnih površin

OCR besedilo:
z ~ T I T N U L O G . ~-~-----~-----~---~---~------ Raz g raničen~e šumskih i poljozaštitnih zemljišta u Sloveniji. T·regubov dr. ing. Vlado. . . . Za titna uloga šuma~ ·· · r. Razgraničenje šumsk1h i pol-joprivradnih zemlj išta u.Sloveniji• .Tedna od najvažnij ih i . najdalekosežni'jih f'unkc ija• .. · koja. ima šuma ·_u.planinskorn.šumskom. godpoderst.vu Slovenij eJ . je ·zaštitna illoga šuma. · ova uloga je od naro_čite važnosti za obču .narodnu privredu cijela zemlje i ona._traži kompleksno tretiranje šuma. · ··· rema modernem shvatanju ·u duhuizgradnje sociali­ • 1 • • • • stičke ·privreda• na šumu se gle -~ . . . -­ tla 1 visoko plan1nsk1 predJel1 te pedru~ja s ~osebnima lokalnima ·· nepovolnim prilikama. ( jače strmine, suhe sunčane položaje,mob11­ na tla, pjeskovita podloga, kame)?.1to zemljište s plitkim t lom, tereni sa tendencijom za močva ranje itd). Na Trasu tlo u slučaju og,oje:vanja naglo degradira; zbog toga što je profil t~ga tla plitak, iz prekida, · a .vlaga se ne zadržava. Ovoje prooes naročito pooštren 1 intenziviram, ako se na tim ogoljenim površinama vrši još i paša, onda j~ stvaranJe. golog neproduktivnoh krša jako ubr zana, osobito na strmim terenima i južnim ekspozicijama. Problem svoje nste zapažamo na silikatnim planin­skim mas1·v1ma ·(n.pr. Pohorje), tamo ha grebe nima usljed velikih oborima i silikatnia nepropustne podloge. na mj estima gdj e je ·šwna uklonjena st-varaju se. bezvredne livade Nardetum.-a { Nardus stricta), koji posle nara~čuje Sphagnwn, te se stveraju visokobarska područ­ja. Radi rješ~n;a tog komplek~nog pitanja post~vljanja -ranice i zmedju/ . poljoprivrednih i BUFJ.skih zan lj išta, bilo je u šumarskom istitutu Slovenije održanih nekoliko,konferencija, na ·. kojima su učestvova li predstavnici raznih zainteresiranih ustanova: Uinistarstvo pol jp ' pivrede, Poljoprivredni 1 nau č ni institut, Poljo­privredni fakultet, r:inistarstvo za komunal ne pos love, r:inistarstvo šumarstva, I,iidrotehniJki ,odjel r:inistarstva gra 1j:.evina i .dr~ Ha tim konferencijama bilo je medju ostal im za­ključ eno da se obrazuje j ednostal no t j elo za provedbu u djelo t o-razgraničenJe , te da se jos ovog leta organiziraju dve terenski 1 . • ' ... sekciji, koje ·bi odnah imal e započ et i rad na terenu. Zatim je _bilo ~ .... 6 ­ stavljeno u zadatak Pol joprivrednom 1 šumarskom institutima, ' da zajedničk i i zrade i dejne smernice 1 upute za rad terenskih sekcija. Ove smernice sadrže sljedeče glavne -tooke: ·1./ Kao kr1 terij -za, prvo orientaciJU·moraju s.lužiti reliefne prilike: oblik površine, ekspozicije, . zagib, nadmorska visina. Na strmim stjenovitim terenima { naročito na južnim ekspozicijama) t reba davati a.b-solutnu prednost šumi. Občen1to u planinskom šumskom pojasu za pašnjake se biraju prvenstveno blagi tereni { široke kotline i doline, visoravni) ako pru.žaju moguonostza pašu. 2./ Geološko -petrografske i pedolo~ke prilike •su .takodjer od velike važnosti. Iste mogu .biti nepovoljne za pašu · ( kraška plitka tla, giblJ1vi tereni, kamenita skeletna tla, pje­ščana podloga, barsko zemljište 1.sl.). U ovim slučajevima šuma je koristna. 3./ Kl1matsko-meteorološk6 uslovi. Kvant1tetna 1 vremenska razporedba__· padav.in; temperaturne l"az like, smj er 1 jakost vJetrova itd. šwna nudi najbolju zaštitu zemlJištu 1 okol. nim kulturama prot1v vremenskih nepovoljnih taktora. 4.) Hidrosrafsk1 uslovi su od prvo stepene va!­nost1 radi opaažnih h14rotehn1čk1h radova ~adi elektr1f1kao1je zemlje, šuma je najbolj!, najs1gurn1J1 regulator Todnog režima, najbolj~ vodni akomulato-r 1 najstalniji faktor za _jedna­komjernost vodnih tokova~ to ja primarni uslov za pravilni rad hidrooentral:,a kojih gradnja je predvidjena petogodišnjim planom. ' avaj povoljni ut1caj na. vodni režim je takodj er­važan za redov~tt oskrbu vodom stano'nlištva, poljoprivrede 1 in-· dustrije. ,_ ')./ Zaštita terena od arozije 1 degradacije. Nato se mora obratiti naro gospodarenje 1.sl. ) ·, 6./ Na veoim pa,nim ( odnosno poljoprivredn1m) kompleks~ma treba uvadJati šumsko zait1tn1 pojasi 111 podiza•1 grupimične drveča, koje bi št1t111 pašnjačke površine od degrada­ _cije 1 nepovoljn1h fakt.ora _( vjetra, isušivanja, mrazova, ·leda, lavina 1.sl.) ·.&.-takodJer bi pružlli otoč.ište stoc1. · Iatotako kot krlenJa šuma radi stvaranja večih pašnjaka treba ostavljati šumske pojase 111 grupe stabala. =--a,i 7./ Bli_zu gornje granice šurnske vegetacije ( iznad il5oo m) neka se na terenima sposobnim.....za · pašnjačku kulturu uvadja što vi~e šumsko pašnjačko gospodar,enje s forsiranjem ariša. Ova drva svojom rijedkom ~rošnjom ne smeta razvijanju trave, a ipak ' . . dobro zeštite tlo. 8./ U največoj meri treba se služiti podacima, koji ' . nam pruža ilna sociolo9ija. cv:aka bilna zadruga ( asociacija ima , svoje svojstvene vrsta nj oj odgovara sp~cifični edološki pro-. fil. Prema današnjem :florističkom sastavu mozemo suditi o dinamič­nem razvoju ve__;etacije ( progresivno ilLregresivno::1 }, 1~ao i o ' . teme što se na toj povrbini dogadjalo ( pa~b, ~o~nja, sječa , palj ­ nje, oranje, gnijenje, isušivanje -Lsl.}. Priredne bilne Jadruge su najstalnije vegetacijske tvorevine, koje.najbolje vrse zastitnu uloguo 9./ Postojcča ...cultura ne može ·prejudi'cirati buduču -sudbinu zemlj išta, ne ..:,-o 1:.ože samo sluziti kao_ pokazatelj us9j ~s­ nost i kulture, do.li ista odgovara :f;rirodnim uslovima i potrebama kraja. Istot-ko sa a~nJ1 način gospodarenja .e::1.ož~ sluiiti l;..ao uzor, nego se mora.planirati na visih ,:7id ika _trajnog, rauional­ nog gospodarenja.­ :~eproduktivna zemlj išta neusporno spadaju u podrucj e šumo.rstva. lo./ Da se sprec1 -prevelike. i,arcelacija povrsina neka se radi arondacije sumskih masiva. man.je pašnih povrsina priLljuče okolni::1. bUinskim pasivima. Istotarn_ semogu islG„čiti pGjedine šumarce u sredini paonjaka ako , im smetaju. To se-·u glavnem tiče enlcla a i poluenklava pašnih povr ina )l planinskom bum om. ojasu. 11./ Planinski pojas kielcovine ( Pinetum mughi ) i planinske j ohe ( lnetwn viridae ) , l:oj e se nalaze neposredno iznad' , ' gornje .::;ranice, ~umske vecetacije ::1.ora ,o,stati absolutno nedotaknut, jer ova grmolika vegetacije je najodporniji branioc'viso oplanins cog terena od erozije.­ i2./ Zaštita prirodni11 sp,omenika ( nacionalni parkovi, rezervati, studijski i pokusni objekti i.sl.) mora l?_itiosigurana pred sval;:im gosp?darskim zahvatom. · Ovi zastičeni , i izluqeni objel"-ti mo1--aju biti osta­vljeni privtedi, najme da se priredne sile ogu_razvijati u neo­krnenom, obšegu•. 13./ El:onomsl:i i socialni _;_;_or1enti ne ?miju nikako prvenstveno i konačno u'dlucivati o sudbini zemljista. -8 ­ Na spornom: terenu n.pr. na relativndm šm.iskim zemlj istima, treba imati uvjek pred oči r.m šire i više občena­rodne interese, a ne samo trenutne ili lo~alne gospodarske pri­like. Prirodoznanstveni vidici za dalji vremenski razmak u ovim slučajevima su skoro uvjek istovetni sa ekonomsko social­nima vidicima. U nekim slučajevima kad postoje svi uslovi za p~šnjač­ku kulturu, al'i su šumsko gospodarski momenti toliko važni, da imaju republikansku, odnosno ~avezni značaj, onda se oni moraju uzeti u ohz_ir ( n.pr. produkcija kvalitetnog drveta.) 14./ !.ko postoje za jednu i drugu kulturu isti_ uslovi, onda se mora dati prednost ·polj oprivrednem izl{orištavanju, no u tom slučaju moraju postajati objektivni uslovi ·za J?lansko poljo­privredno gospodar~nja. Tako gdja se. ide za dod_eljivanje šumskih poirršina poljoprivreda, šuma se ne smije krčiti sve dotle, dokle D1 ·na postoječim okolnim pašnjačkim površinama ne bude uvedena raoional­no intenzivno gospo~arenje. Žrtvovati šumu na račun pašnjaka sa­mo zato, da ,se poveča slabo 1zkor1štena, zane,marena pašna pd>vrši­na 8ila bi lahkomislena gospodarska griješka. 15./ Da se dobije pregledu današnje stanje gospodar­skog izkorištanja površin, potrebno je prov·esti inventarizaciju zemljišt~. Zato bi najbolje odgovarala gospodarsko kartiranje, ~oje je takodjer najbolja podloga za šumsko i poljoprivredno .'· planiranje 1 sva ostala naučna istra~iv~nja za ove privr~dne grane. Ove smernica poslužile su kao podloga izrade uputa za rad komisije zaduženih razgraničenjem šum.skih i poljoprivrednih zemljišta na terenu ( 2.VII.1948 ). Ove upute sadrže principjelna tažnju za podpuno lu­čenJe šumskog 1 poljoprivrednog gospodarstva, koja samo u tom _ slučaju mogu biti 'intenzivirana ,i racionalna. Obzirom na sadašnj e· konkretne prilike to se još neče moč posvuda p·rovest1·. Ovog ljeta bili su obrazovani dve mješovite komisije za Triglavsko 1 Kočevsko područje, koji su u saradnji s tak·sacionim sekcijama. Ministarstva šumarstva i šun,.arskim institutom Slovenije pristupile radu na terenu. . . Ljubljana, 5. X. 1948. . Dr.ing. Vlado Tregubov.
Na vrh stranina vrh strani
Pogoji uporabe    Piškotki    Kazalo    Skrbnik strani